Pikijeva Dijaspora

Vrh Ostrvice ”plovi” nad Sumadijom

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vrh Ostrvice ”plovi” nad Sumadijom

Počalji od Rajka taj 9/8/2015, 20:12

Vrh Ostrvice ”plovi” nad Šumadijom

Putovanje po bregovima i kroz bogatu istoriju bajkovite planine Rudnik: Za samo dan,
ljubitelji prirode mogu u pešačkoj turi da upoznaju nestvarnu lepotu. Predivan pogled
s vrha nekada utvrđenog grada




ŠUMADIJA izgleda kao zatalasano zeleno more s vrha Ostrvice, vulkanskog brega na kome se
još vide ostaci starog grada koji je utemeljio Stefan Nemanja. Ostrvica je i danas za
putnike orijentir po kojem znaju da su ušli u oblast Rudnika, centralne srpske planine
čiji se obronci uzdižu na 100 km južno od Beograda.

Malo ljudi koji danas uživaju u prolasku preko “rudničke planine” poznaje veličanstvenu
priču koja se milenijumima plete oko nje. Ipak, čak i sam pogled na goli vrh Ostrvice,
koja kao očnjak izbija iz bujnog zelenila, hipnotički privlači posetioce da uđu u bajkovitu
lepotu.

Prva stanica im je obično varošica Rudnik, gde se može naći dobar smeštaj u hotelu ili
domaćoj radinosti. Odatle se granaju mnogobrojne staze zdravlja po planini koja je još
davne 1922. proglašena za vazdušnu banju. Arheolozi kažu da su te staze isti oni drevni
karavanski drumovi koji su od preistorije do srednjeg veka prolazili preko Rudnika.
Najviše tragova u dokumentima cele Evrope ostalo je o srednjovekovnom srpskom utvrđenom
gradu Rudniku, trgovačkoj metropoli gde su stanovali Srbi i Sasi, a Dubrovčani imali konzulat.

- Grad je bio grupisan kraj važne saobraćajnice kojom su stizali trgovci iz primorja s
luksuznom robom, zapečaćenom olovnim bulama - plombama, baš kao i današnji šleperi -
objašnjava arheolog dr Dejan Radičević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Odavde su
Dubrovčani, Kotorani i Barani odnosili rudu srebra, zlata i olova koja je bila osnova
bogatstva srpske srednjovekovne države.



Srpski grad, podignut na temeljima još starijeg rimskog, otkrio je ktitorski natpis na mermernoj
ploči pronađenoj u julu 1865. u varošici Rudnik. Janko Šafarik, tadašnji upravnik Narodnog muzeja,
utvrdio je da ploča potiče s hrama Velike majke, boginje Zemlje, zaštitnice rudarstva, koji je
podigao imperator Septimije Sever. Ovaj pronalazak i potom izvedena iskopavanja na Rudniku
označila su pre tačno 150 godina rođenje srpske arheologije. O kakvoj je senzaciji bila reč,
govori podatak da je na nalazište došao knez Mihailo Obrenović, koji je na Rudniku prisustvovao
obeležavanju godišnjice Takovskog ustanka. Na ovoj planini i u njenim manastirima Vraćevšnici,
Voljavči i Blagoveštenju, skrivenim u klisurama, pripremani su ustanci u kojima je vaskrsla
Srbija.



Na šumskoj stazi još se vide velike sive kamene ploče kojima je bio pokriven srednjovekovni
drum. Posle kilometra, taj puteljak se uliva na asfaltni put kojim se, pod hladom mirisne šume,
stiže do centra sablasno tihog Zagrađa, na samo stotinak metara od Ibarske magistrale i gustog
saobraćaja.
Verovatno bi slika bila drugačija da postoji turistička signalizacija ili bilo kakav znak na
potpuno neobeleženom skretanju za Zagrađe sa Ibarske magistrale. Jer, niko se nije setio ni da
postavi bilbord sa objašnjenjem i mapom koja bi pokazivala da se na pet kilometara udaljenosti
nalazi Ostrvica, čudo prirode i nekadašnji srpski veliki grad. Zainteresovani da vide ovo čudo
prirode i graditeljstva verovatno bi pazarili mirisni rudnički med i voće. Ovako, drveće danas
puca pod teretom plodova koje više nema ko da bere.

Posetioci bi zastali i zamislili se pred monumentalnim spomenikom podignutim u čast stotina
Zagrađana izginulih u Velikom ratu. Danas je zarastao u travu. Ipak, ovdašnji planinari su sami
označili put kroz Zagrađe do Ostrvice, kojim prolazi sve više ljubitelja prirode.



Na Rudniku je izvedeno i najspektakularnije međuratno arheološko istraživanje u Srbiji, potraga
za grobovima despota Đurđa Brankovića i despotice Irine - Proklete Jerine, i njihovim legendarnim
skrivnicama blaga. Ovdašnji kopovi srebra bili su poslednji izvor privredne moći srpske despotovine,
sve do njenih poslednjih dana. Zato su despot Đurađ i srpsko plemstvo često boravili na “rudničkoj
planini” koju je branio niz utvrđenja, od kojih je najpoznatija monumentalna Ostrvica, silna
tvrđava s visokim kulama na rascepljenom planinskom vrhu.

Ostrvica je danas mesto hodočašća gotovo svih posetilaca koji automobilom ili peške prelaze sedam
kilometara od varošice Rudnik do vulkanskog brega ili pet kilometara iz sela Zagrađe. Iako izgleda
zastrašujuće, uspon na ostrvičku kupu je jednostavan i svima dostupan, pošto su planinari napravili
dobru signalizaciju na šumskim stazama i čeličnim sajlama obezbedili stazu ka vrhu nekadašnjeg
utvrđenog grada. Svi koji savladaju uspon i popnu se na planinski vrh stenovite kupe ostanu bez daha
čim stanu na elipsasti plato gde je nekad stajala kula poslednje odbrane. On se prema severu sužava
kao pramac broda i nadnosi iznad brežuljaka na kojima šume lelujaju kao morske trave. Teško je opisati
rečima nestvaran osećaj “plovidbe” nebesima dok stojite na “krovu Šumadije”, gde tišinu remete samo
šum vetra i kliktanje orlova.

Šumski put koji se izdvaja sa asfalta pod Ostrvicom vodi prastarom karavanskom trasom kroz atar sela
Zagrađe. Ono u imenu čuva uspomenu na nekadašnje veliko civilno naselje “trg za tvrdim gradom”.

POLITIKA

Zbog zdrave klime, Rudnik je još 1922. proglašen vazdušnom banjom, ali je zbog političkih razloga
ostao skrajnut u saobraćajnom, ekonomskom, pa čak i naučnom pogledu. Karađorđevići nisu voleli Rudnik,
jer je on bio simbol Obrenovića. U komunizmu je planina na kojoj su izbijali srpski ustanci i gde se
rodio vojvoda Mišić bila isuviše srpski simbol. Tako je došlo do paradoksa, da Rudnik sa izuzetnim
prirodnim lepotama i istorijskom baštinom, nadomak prestonice, nikad nije uživao pažnju koju zaslužuje.

Izvor: Vecernje Novosti
avatar
Rajka
Urednik
Urednik

Broj poruka : 565
Datum upisa : 15.02.2014

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu